ЗАВЕТИНЕ, дуг поглед уназад

Заветине су покренуте, како сам већ недавно скренуо пажњу, тачно пре тридесет година да би стале на пут много чему, а пре свега – неодговорности, и...распаду и пропасти. Да би, указале, примером, делом, на пут обнове, на снагу хиљадугодишњих пљускова, на акте веродостојне структуре и зрачак Српске ренесансе, као добром фењеру у помрчини. Заветине су покренуте када је човечанство, а не само Србија, корачало очигледним путем пропасти... У знаку суше, у знаку неопсивих пљускова.

Заветине су покренуте у најгорем могућем тренутку против стравичне и погубне „одбрамбене“ навике већине, и мањине на власти у Србији, дакако; и на том очигледном путу трају и опстају, прво као Пишчева издања, Путоказ, а данас као Васељенске новине, књижевне новине будућности, узвисивши се као каква зграда по плану, некаква Велика магаза, са стооким прозорима, које се види далеко, далеко, високо, високо...