Pasija po Amarilisu

Pokazuje se da je srpska književnost istovremeno neverovatno konzervativna i zaboravna. Pisac koji se jednom, obično za svog života, nije upisao u tzv. kanon srpske književnosti ima malo šansi da, u budućnosti, njegovo delo bude pročitano. A još manje vrednovano napravi način.
Neki pisci su toga svesni na vreme, otuda ''grebu'' i rukama i nogama da se , recimo, upišu na listu dobitnika NIN-ove nagrade. Budućnost im se onda čini izvesnijom....
_________________
Miroslav Lukić: Pasija po Amarilisu,2008,
str.327,13,5x21cm, broširano sa
plastifikacijom, latinica.
 ISBN 978-86-7315-047-5

​

**

...Препорука : Мирољуб Милановић ...Супротно тврдњи постмодерниста да су све вредности релативне, роман Мирослава Лукића Пасија по Амарилису доказује да се без вредности не може. Земаљско и божанско, приземно и идеално, морално и неморално боре се за превласт па је тако у овом делу уткан шири, антрополошки контекст да све што се главном јунаку догађа није од јуче него је старо колико и цивилизација, а пишчево позвање је да разлучи добро од лошег јер је то услов за наду и људско трајање. Док прелистава Сенковићеве рукописе, пуковник Амарилис несвесно и са дозом ироније назива га Мучеником добре наде. Сакривен у орману, понижен, принуђен да кроз кључаоницу посматра љубавне вратоломије своје жене, прелиставајући у слободном времену рукопис своје жртве, он у туђој муци налази олакшање. Он рукопис неће уништити.